Kristina je transrodna seksualna radnica u Srbiji. Ona igra samu sebe u istoimenom filmu koji njenu svakodnevicu prikazuje uzdržano u skladu sa pravilima fikcije. Sa njom smo u Kristininoj kući. Kamperskom elegancijom ona zadovoljno sređuje ikebane u raskošnoj, baroknoj hladovini svoje bašte. Iznenađujuće reski zvuk zvona njenog telefona remeti idiličnu scenu i Kristina odbacuje cene svojih usluga pozivaocu. Prateći unutrašnje putovanje u tajnoj tišini crkava i šuma, film otvara i prostor ispovesti u svojoj srži, u frontalnim kadrovima gde Kristina priča svoju priču. Ono, međutim, ne ide putem pokajanja. Naprotiv, on potvrđuje duboku slobodu moderne žene, veličanstveno uhvaćene u smelom portretu sa potezima inspirisanim ikonostasima koji teže božanskom.